Danas nam je Dylandan !!! Proslavu u čast 80. rođendana najvećeg kantautora, i najvažnije kulturne ličnosti 20 vijeka Bob Dylanu obilježićemo raznovrsnim programima tokom čitave sedmice koja je pred nama. Danas, na dan rođendana, počinjemo uz četvoročasovni presjek najznačajnijih koncertnih momenata od 1961 do 1991, slušamo se od 15h do 19h!
Sljedeće programe u čast rođendana Bob Dylana najavićemo uskoro! Objašnjavati ko je Dylan i u čemu sve je njegov značaj, ostavićemo vam da tražite po internetu, jer će se važni i nevažni portali utrkivati danas, i u sljedećih par dana, da budu što pametniji, elokventniji i informativniji u svojim prikazima.
Mi preporučujemo da Bob Dylana otkrivate polako i postepeno, zbog obimne građe i što boljeg razumijevanja! Zavalite se i slušajte naš izbor, a uz muziku će odlično ići i neka knjiga o Bob Dylanu, ponajviše iz kolekcije koju je objavila izdavačka kuća Geopoetika.
Ukoliko želite da se baš izgubite, čitajte njegovo lično prozno djelo “Tarantula”:
Umetnička misija Boba Dilana jeste „turneja bez kraja“, a njegovo delo, delo je u neprekidnom i neprolaznom nastajanju; po tome je, bez imalo nasilnog učitavanja, uporedivo s jednim od najneobičnijih i najsmelijih poduhvata u istoriji književnosti – s Fineganovim bdenjem Džejmsa Džojsa. Jer, ne samo da je Džojsov kriptični testament pisan pod radnim naslovom „delo u nastajanju“ već je, baš kao i Tarantula, pisan sa sasvim očitom namerom da se izdigne iznad svih rutinskih i konvencionalnih načina komunikacije autora sa čitaocem – i uz svesno preuzet rizik od gubitka svake komunikacije. I dok se Džojsovo delo ponajviše bavi tokom podsvesti protagonista, Dilanovo nastoji da dočara muziku podsvesti – njegove vlastite, ali i podsvesti svakog od nas. Taj nivo, nivo podsvesti, možda je jedino pravo polazište za čitanje Tarantule. Ovo delo, sasvim izvesno, ne predstavlja neuspeli pokušaj unošenja reda u haos, već uspešno dočaranu sliku haosa – zavodljivog haosa kreativnog uma, koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivo nežan. To je svet u kome čitalac i sam postaje lik iz Dilanove pesme, neko „ko zna da se nešto događa, ali ne zna šta je to“. I već nakon nekoliko stranica shvata da i ne mora da zna: ovo delo ne treba odgonetati, niti ga treba „razumeti“ u bilo kom uobičajenom smislu te reči. Treba ga čitati naglas, bez agresivnog učitavanja i štreberskog traženja smisla. Ono nešto neuhvatljivo što ostane posle takvog čitanja, to je muzika. A ona je, srećom, izvan i iznad svakog razuma.
Zoran Paunović, iz Predgovora
I još: ako vas u zanimljivost i/ili vrednost Dilanovog pisanja nije uverila dodeljena mu Nobelova nagrada za književnost u 2016. a nisu ni prethodni redovi izvrsnog prevodioca i vrsnog tumača rok literature, onda predlažemo da Tarantulu čitate unatraške. U tom slučaju odmah ćete naići na tri toposa, od kojih je jedan – Jugoslavija. Možda je sva tajna u tome.
Vladislav Bajac
Ukoliko želite da shvatite stvaralački proces Bob Dylana, čitajte, takođe kroz njegove sopstvene riječi “Hronike”:
Prvi deo
Dogodilo se. Ipak i najzad: Bob Dilan je svoj život i pero uzeo u svoje ruke i dao nam na uvid fragmente svog bogatog stvaralaštva. Posle stotina knjiga i hiljada tekstova koje su o njemu objavili drugi, evo ga u ulozi sopstvenog tumača. Hronike nisu standardna autobiografija niti samo ispovest; već vrlo važan dokument o vremenu i životima nekoliko poslednjih generacija druge polovine 20. veka koje su verujući u utopiju menjale sve(s)t.
Dilan nam Hronikama pokazuje kako se istovremeno biva učesnik i svedok. Koliko je (bio) važan i jedinstven učesnik, svi smo znali. Sada vidimo koliko je i važan hroničar; briljantnog pamćenja, istančanog zapažanja, književno originalnog jezika, nepatetične iskrenosti, zdravog humora i umerenog cinizma.
Dilan je pisac koji je naučio kako da iskušava čitalačko nestrpljenje: Hronike se čitaju kao najzanimljiviji roman u kojem ni redosled pisanja ni sled događaja nisu hronološki poređani. Kao da je zaželeo da nam kaže kako je njegov život niz hronika, ali ne i hronologija. Da li je zato najavio Drugi i Treći deo ove knjige?
Vladislav Bajac
Ova knjiga ni u kom pogledu ne predstavlja standardnu ili sveobuhvatnu autobiografiju. Hronike su pre epizodno, uz pomoć veštih rezova montirano dokumentarno svedočanstvo o putovanju kroz sećanja najvećeg američkog živog pesnika, ispričano bogatim i sonornim jezikom, glasom koji je nepogrešivo Dilanov i ničiji drugi.
Hronike zapravo nisu nalik nijednoj određenoj vrsti knjige. Jedino s čim ih možemo uporediti jeste neka Dilanova pesma – one evociraju prizore i lica i mesta – na rubu između dokumentarnog i nadrealnog, stvarajući slojeve značenja putem preciznih detalja, baš kao i njegovi najbolji stihovi.
Dejan D. Marković
Najbolje je proučavati i razumjeti poeziju direktno, i nema boljeg štiva od ultimativne zbirke jednostavnog naziva “Pesme”:
Pred čitaocima je pesnički opus jedne od najvećih živih legendi prošlog i ovog veka; celokupno pedesetogodišnje pesničko stvaralaštvo Boba Dilana. Javnost je po prvi put u prilici da se na jednom mestu uveri u činjenicu da je ovaj kant-autor pre i iznad svega – pisac. Ili nije. Ali, da bi se doneo sud i pojedinačni stav na ovu temu valja poštovati redosled poteza: prvo se Dilanova poezija mora predati na uvid javnosti kako bi mogla da bude i pročitana. Jer, dok se američko izdanje ove knjige nije pojavilo, a povodom i posle dobijanja Nobelove nagrade za književnost, moglo se slobodno reći da Dilan kao književnik ni na engleskom govornom području nije bio kompletno (i valjano) pročitan.
Publika srpskog jezičkog prostora, kao i celog regiona, ima privilegiju da čita Geopoetikino svetski unikatno izdanje koje je u odnosu na originalno američko, dozvolom autora, prošireno propratnim tekstovima koji prethode svakom albumu to jest Dilanovom pesničkom periodu, kao i uvodnim tekstom. Urednici knjige i edicije Notni spisi su sa trideset i jednim mini – esejom, svu ovu liriku obogatili biranim detaljima, kao i uvodom koji se Dilanom bavi prevashodno kao književnikom. Tako je Geopoetikino izdanje Dilanovo stvaralaštvo svojom dodatnom “opremom” smestilo u kulturni i socio-politički kontekst.
Knjiga sadrži skoro tri stotine pesama od kojih se oko stotinu nisu nikada nalazile na Dilanovim albumima. Većina njih se po prvi put pojavljuje u javnosti; nisu postale deo muzike, a nisu nikada ni izvođene. U knjizi su označene kao Dodatne pesme.
Sve u svemu, čitalaštvu dajemo na uvid svo bogatstvo jedne pesničke karijere kojoj nema kraja. – Vladislav Bajac
“Umetnost ne živi od odgovora na pitanja, već od pitanja na koja nema odgovora… Dilan je svojim pesmama opisao, obeležio i u velikoj meri definisao 20. vek, ali dobrim delom i 21. vek. Ako je tako, a jeste, onda ni večnost nije daleko.” – Zoran Paunović
“Pulicerova nagrada za ogroman doprinos popularnoj muzici i američkoj kulturi obeležen liričnim kompozicijama izuzetne poetske snage.” – Iz obrazloženja žirija Pulicerove nagrade 2008.
“Nobelova nagrada se dodeljuje zbog stvaranja novih poetskih izraza unutar velike američke pesničke tradicije… Dilan može i trebalo bi da bude čitan kao veliki pesnik engleske (jezičke) tzradicije… To je poezija za slušanje.” – Iz obrazloženja komiteta Nobelove nagrade za književnost 2016.
Svakako, srećan nam svima Dylandan, i uživajmo zajedno u muzici i poeziji ovog velikana !!!
